U sklopu rubrike InkviZDicija porazgovarali smo s jednim od najboljih srpskih kvizaša, urednikom i sastavljačem kvizova na Radio Televiziji Srbije
* temeljeno na istinitoj priči jer je Ivan bio na godišnjem i neaktivan na društvenim mrežama
Ivane, prije svega, hvala ti na ovom intervjuu, znamo da te od silnih obveza jako teško uhvatiti.
Q: S obzirom na to da si prekaljeni kvizaš i sastavljač, moramo početi jednim apstraktnijim, egzistencijalističkim pitanjem. Što za tebe znači kviz?
Pre svega, hvala vama na pozivu. Moj odgovor na ovo pitanje je, rekao bih, jednako apstraktan – kviz je za mene život. Stari kučkin sin, kao što neko reče. Jedan sam od srećnika koji žive isključivo od kviza; kvizovi me ispunjavaju i sve stvari koje radim u životu mogu da ukalupim kao potencijalno kviz pitanje i time im dam smisao; s druge strane, kada to radiš gotovo svaki dan po ceo dan, ume da bude naporno kao i svaki posao, a ne pomaže ni fanatičan odnos prema kvizu mnogih ljudi iz tvoje okoline. Klasičan love/hate odnos u kojem se ipak trudim da ljubav u svakom trenutku nosi barem 51 posto.
Q: Kako bi ti opisao ogroman rast kvizaške scene na ovim područjima? S Kirom smo već pričali o rastu u Hrvatskoj, ali možda ti možeš dati nekakvu širu usporedbu sa scenom u Srbiji?
Hronološki gledano, u Srbiji se ranije krenulo s kvizovima Svetske kviz asocijacije, ali kad je ova pomama došla i u Hrvatsku, jasno se videla prednost hrvatskih takmičara koja i dalje postoji, rekao bih, u sličnoj razmeri broja bodova. Zašto je to tako, ne mogu tačno da tvrdim, ali znam da mi zbog poznavanja referenci i stila pisanja prosečna hrvatska web stranica za popkulturne nerdove više leži od prosečne srpske (čast izuzecima). Konkretno bih na Facebooku izdvojio genijalni stil Vragolastog tenisa i danas nažalost neaktivnog Zlatnog separea (sada delimično prenetog na blog Ruralna gorila). Ti ljudi čak i nisu „profesionalni“ kvizaši, ali mislim da se ova razlika u poznavanju popularne i internet kulture prenosi i na kvizove.
Što se masovnosti tiče, tu sve ide po planu i igrača je sve više s obe strane Liberlanda. Mislim da je to prosto fenomen koji je morao da se desi s ulaskom interneta u sve pore naših života. Posebno zbog toga što naš region gaji kulturu titlovanja i posledično dosta dobro stoji s engleskim jezikom, nije bilo nikakvih prepreka da se zapadnjački kviz koncepti, bilo da su to svetska prvenstva, stotke ili pab kvizovi, uspešno prenesu kod nas i potom unaprede. Organizaciono takođe. Igrao sam pre tri godine pab kviz u Edinburghu, pitanja su bila vrhunska, ali su ih ukupno rešavale tri ili četiri ekipe, a sve je čitano s običnog lista papira. Meni je to bilo romantično, ali s rastom interesovanja za kvizove projektor i platno su ipak nešto što se podrazumeva.
Q: S obzirom na to da si čest sudionik hrvatskih kvizova, kakvo je tvoje mišljenje o kvaliteti scene kad je riječ o kvizovima i kad je riječ o samim igračima? Smatraš li da ima prostora za napredak? Smatraš li da se nešto može ili mora promijeniti?
Da citiram Zdravka Čolića: „Ništa ja tu ne bih dirao.“
Q: Jedno pitanje, naravno, mora biti vezano uz Memorijal Mirka Miočića za koji ćemo nimalo ponizno ustvrditi da je najznačajniji kvizaški događaj na širem prostoru. Uz iznimku četvrtoga kad su granice bile zatvorene, zbog čega nisi ni mogao doći, sudjelovao si na svim ostalim izdanjima. Što za tebe predstavlja to natjecanje u kvizaškom smislu? Što za tebe ono predstavlja u smislu upoznavanja novih ljudi i ideja?
Pre svega MMM je za mene ljubav, oličena u zadarskim kvizašima i naravno moru koje nažalost ne viđam svaki dan kao vi. U kvizaškom smislu, Memorijal ne samo da obogaćuje moju kviznu širinu i znanje, već mi je do sada nebrojeno puta dao inspiraciju za pitanje u televizijskim kvizovima koje radim. A pobednički magnet s filmskog kviza s Memorijala 2018 zauzima počasno mesto na mom frižideru.
Q: Svakako smatramo da si napravio iskorak i za ostale kvizaše iz Srbije, koji su u većem broju sudjelovali na petom izdanju Memorijala. Smatraš li to nekakvom kulminacijom dobrih odnosa ili samo početnim korakom i poticajem da se sve više kvizaša iz Srbije odluči natjecati na Memorijalu?
Deluje mi da je većina srpskih igrača od prošle godine zagrejana da ponovo dođe, samo mislim da je važno uspostaviti nultu toleranciju na pitanja o škakljivim temama regionalne istorije i politike koja se mogu protumačiti kao provokacija. Ima ljudi kojima to smeta, čak i ako kažu da im ne smeta. S druge strane, moram da pomenem trenutak s poslednjeg Memorijala kad sam odlazeći u pekaru po doručak čuo jednu od vaših dragih koleginica kako kaže: „A nije bilo to to prošle godine bez njega“. To me je baš razgalilo i upravo se zbog te energije uvek rado vraćam u Zadar.
Q: S obzirom na to da osim Memorijala igraš i neke kvizove koje organizira KviZD, možeš li reći nešto o samoj Udruzi? Kakvo je tvoje viđenje njezina rada, smatraš li da ima prostora za napredak, smatraš li možda da nešto trebamo promijeniti?
Redovno igram još samo Kvizdarije i one mi se stilski jako sviđaju, jedino što u gotovo svakom kolu uhvatim poneku grešku u kucanju ili nepreciznost u perifernom delu pitanja, to može da se podigne na još viši nivo. Mimo toga kviz je odličan, rado ga igram i naravno pozdravljam ukidanje strogo domaćih pitanja (iako na Memorijalu ne propuštam ni Domaćicu).
Q: Kao što i sâm znaš, imamo ideja za još nekoliko kvizova, što novih, što rebootova nekih starih koji se više ne igraju. Smatraš li da uz relativno velik broj kvizova na sceni ima dovoljno prostora za inovacije?
Nisam se udubljivao u ovo pitanje, ali siguran sam da ima. Gde ima entuzijazma i jasne vizije, tu ima i inovacija. Meni je lično kvizova sasvim dovoljno, ako ne i previše, ali naravno samo napred.
Q: Nije tajna da visoko ciljamo i da nam je u planu izići s kvizovima izvan granica. Smatraš li da su to neki koncepti koji bi mogli zadovoljiti europske kvizaške scene ili čak i šire?
Ako se kvalitetno prevedu na engleski i uobliče, a u to ne sumnjam, ne vidim zašto se zadarski kvizovi ne bi etablirali na svetskoj kviz sceni rame uz rame s ostalim međunarodnim kvizovima. U startu su kvalitetniji od većine.
Q: Imaš li što dodati za kraj?
Samo nežno prema sebi.
